1.
‖: Onamo, ’namo… za brda ona,
govore da je razoren dvor
mojega cara; onamo vele,
bio je negda junački zbor. :‖
2.
‖: Onamo, ’namo… da viđu Prizren!
Ta to je moje — doma ću doć’!
Starina mila tamo me zove,
tu moram jednom oružan poć’. :‖
3.
‖: Onamo, ’namo… sa razvalina
dvorova carskih vragu ću reć’:
„S ogšišta milog bježi mi kugo,
zajam ti moram vraćati već’!“ :‖
4.
‖: Onamo, ’namo… za brda ona
kazuju da je zeleni gaj
pod kim se dižu Dečani sveti:
molitva u njih prisvaja raj. :‖
5.
‖: Onamo ’namo… za brda ona,
gdje nebo plavo savija svod;
na srpska polja na polja bojna,
onamo, braćo, spremajmo hod! :‖
6.
‖: Onamo, ’namo… za brda ona
pogažen konj’ma klikuje Jug:
„U pomoć djeco, u pomoć, sinci,
svetit’ me starca — svet vam je dug!“ :‖
7.
‖: Onamo, ’namo… sablji za stara
njegova rebra da tupim rez
po turskim rebrim’; da b’jednoj raji
njom istom s ruku ras’jecam vez! :‖
8.
‖: Onamo, ’namo… za brda ona
Milošev, kažu, prebiva grob!
Onamo pokoj dobiću duši,
kad Srbin više ne bude rob. :‖